АУШВИЦ ЗА СРБЕ Пре 23 године затворен логор "Силос" у ком су цивиле убијали глађу и тровали лековима

"Силос", као концентрациони логор за Србе, којим је управљала такозвана Армија БиХ, отворен је 11. маја 1992. у објекту у којем се пре рата чувала пшеница, а затворен је 27. јануара 1996. године на Светог Саву, односно два месеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум.

Према сведочењу бивших заточеника, "Силос" је имао све елементе злогласног логора из Другог светског рата Аушвиц. У "Силосу" је било заточено 600 српских цивила, од чега су 24 умрла од посљедица физичког злостављања, пребијања, тортура и мучења глађу.

У том логору, једном од укупно 126 на подручју ратног Сарајева, углавном су били заточени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и других околних места.

Најмлађи међу њима био је 14-годишњи Лео Капетановић, а најстарији Васо Шаренац који је имао више од 85 година и умро је у "Силосу" на температури која је увек била нижа за десет степени у односу на спољну.

Тортуре нису биле поштеђене ни жене, од којих је једна била у шестом месецу трудноће.

Српски заточеници, који су преживели стравичне тортуре, сведочили су да су тадашњи званичници у влади такозване Републике БиХ долазили у "Силос" и да су били упознати о дешавањима у логору.

Председник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић рекао је раније Срни да у БиХ и даље важи поражавајућа чињеница да не могу одговарати они који су починили ратне злочине над Србима, поготово када је реч о "Силосу", затвору у касарни "Виктор Бубањ", па чак и једном логору који се звао "Алија Изетбеговић", јер ни у једном од тих случајева нема ни налогодаваца ни извршиоца, иако је у њима било много убијених Срба.

Према његовим речима, у многим од тих логора лежала су и деца и старци српске националности, али то никада није био довољан разлог да Суд и Тужилаштво БиХ правично реагују, што показује да је реч о класичној "политичкој природи" тих институција.

Он подсећа да су МУП и Савез логораша Републике Српске заједно радили на документовању ратних злочина над Србима, након чега су сву прикупљену документацију доставили Хашком трибуналу, да би потом те материјале упутили и Специјалном тужилаштву за ратне злочине Србије, као и Хрватске, али све то није дало очекиване резултате и адекватну реакцију правосудних органа.

Бивши заточеник "Силоса" Радојка Пандуревић у ранијем сведочењу за Срну испричала је да је и Алија Изетбеговић два пута био у близини "Силоса".

Бивши заточеник логора смрти Славко Јовичић Славуј, и бивши посланик у парламенту БиХ, из "Силоса" је изашао 27. јануара 1996. године.

Он је сведочио да је "Силос" био лабораторија за испитивање људске издржљивости, где су муслимански војници и чувари затворенике гледали као животиње које су свакодневно тукли, мучили на разне начине, "убијали" глађу и тровали разним лековима.

О распуштању логора "Силос" затвореници су сазнали од представника Међународног комитета Црвеног крста.

Логор су напустили 26. јануара 1996. године, док су последња 42 затвореника изашла дан касније, чиме су коначно затворена врата овог казамата.

Главни претрес у овом предмету пред Судом БиХ почео је 19. априла 2012. године.

За злочине почињене у логору "Силос", касарни "Крупа" и Основној школи "9. мај", Тужилаштво БиХ терети Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хујића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера.

Оптужница поменута лица терети за кривична дела ратни злочин против цивилног становништва и кривично дело ратни злочин против ратних заробљеника, прецизније они су оптужени за незаконито затварање, нечовечно поступање, физичку и душевну патњу и одвођење заточеника на принудни рад.

Према оптужници, Ђелиловић је био председник Кризног штаба, касније ратног Председништва општине Хаџићи, Хујић је био управник и заменик управника логора "Силос", а исте функције обављао је и Халид Човић. Калембер је био стражар у "Силосу".

Мешановић је, према оптужници, био један од заменика управника у "Силосу" и управник логора у магацину у касарни "Крупа". Остали оптужени били су припадници војних, цивилних и полицијских структура.

Бивши командант Првог корпуса такозване Армије БиХ Вахид Каравелић оптужио је чланове ратног Предсједништва и Владе такозване Републике БиХ да су искључиви кривци за постојање овог злогласног логора.

Каравелић је пред Судом БиХ, између осталог, устврдио да је најуже бошњачко ратно руководство, које су у то време, осим Алије Изетбеговића, чинили актуелни министар спољних послова БиХ Златко Лагумџија, Харис Силајџић, Ејуп Ганић и Нијаз Дураковић, имали контролу над дешавањима у "Силосу".

Након извођења материјалних доказа Тужилаштва, које је претходно саслушало сведоке, у току је саслушање сведока одбране, а следеће рочиште заказано је за 28. јануар.

Ово је једино суђење за логор смрти "Силос", а почело је у мају 2012.

Тужилаштво БиХ обавестило је почетком претпрошле године МУП Републике Српске о доношењу наредбе о непровођењу истраге против 455 лица за ратне злочине почињене у логору "Силос" Тарчин, Основној школи "9.мај", "Крупа", "Игман", "Храсница", у којима су страдала лица српске националности у периоду од маја 1992. до 27. јануара 1996. године.

Ostavite komentar

Izneseni komentari su privatna mišljenja! Molimo čitaoce da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja, provociranja i vulgarnog izražavanja. Sajt Srpska24 zadržava pravo da obriše komentar bez bilo kakve najave i objašnjenja.

Новија Старијa77