Љиљан у хришћанској и српској традицији!


Пише: Александар Вујовић

На Библији утемељена и потом кроз историју Цркве надограђивана хришћанска симболика истицала је љиљан као симбол љубави, чистоте и невиности – указујући директно на Богородицу и њену непорочност. У хришћанској иконографији, љиљан је прихваћен као атрибут Светог Архангела Гаврила који пресветој Богородици јавља радосну вест и представља се са љиљаном у руци.

И сам Исус у беседи на Гори користи чувено поређење са цвећем (љиљанима) које безбрижно расте којег прелепо одева. ,,И за одело што се бринете? Погледајте љиљане у пољу како расту; не труде се, нити преду. Али ја вам кажем да ни Соломон у свој својој слави не обуче се као један од њих. А кад траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни.“

Љиљан се у Србији јавља и на новцу од времена Краља Драгутина (1276-1282 тј. 1316). На тај начин  љиљан ће се јавити и на новцима Краља Владислава II, Милутина,Стефана Дечнског, Цара Душана, Цара Уроша, Краља Вукашина.

На одеждама српских владара приказаним на фрескама љиљан се такође јавља. Срећемо га на одори на портрету  Краљице Ане Комнине Дуке – жене Краља Радослава, у Богородичиној цркви у Студеници, око 1235. године. На својој одори га имају и синови краљева Драгутина и Милутина – Владислав II и Константин, на фресци Лоза Немањића у Грачаници.

Присуство љиљана у српској практичној хералдици истог периода (XVII – XVIII века) у персоналној и црквеној хералдици, изузетно је ретко. На почетку васкрса српске државности 1804. године, на кратко ће васкрснути симбол богородичиног цвета. Стилизовани љиљан несиметричног облика извире између штитова са грбовима Србије и Трибалије, на печату Правитељствујушчег совјета србског из 1804/05.године.

Међутим, љиљан ће се наћи на грбу Србије тек 1882. године. Нажалост, већ 1919. године љиљани нестају са грба нове државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тек 2004. године у српску државну хералдику враћа се љиљан рестаурацијом грба краљевине Србије као грба Републике Србије.

Негативну популарност грб Котроманића са љиљанима је доживео почетком 90-тих година ХХ века. Ову перфидну злоупотребу је извршио Алија Изетбеговић са својим исламским фундаменталистима,  који су уклонили хришћанске симболе са грба,али чак су такав грб користили припадници тзв. Армије БиХ и коришћен је на застави тзв. Решублике БиХ.

Ostavite komentar

Izneseni komentari su privatna mišljenja! Molimo čitaoce da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja, provociranja i vulgarnog izražavanja. Sajt Srpska24 zadržava pravo da obriše komentar bez bilo kakve najave i objašnjenja.

Новија Старијa77