У БиХ не постоји такозвани босански језик


Драгомир Козомара са Филолошког факултета Бањалука сматра да је назив језика увијек био политичко питање, али да у БиХ данас не постоји такозвани босански језик, којег бошњачки званичници силом желе наметнути другим народима као језик свих грађана БиХ. "Такозвани босански језик данас се по диференцијалном обиљежју своди на што већи број турцизама и у реинтеграцији сугласника х тамо гдје му и по поријеклу није било мјесто", рекао је Срни Козомара, реагујући на изјаву потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Рамиза Салкића који сматра да полемике о босанском језику представљају покушај притиска на Бошњаке да се одрекну свога идентитета. 

Козомара је навео да се понекад под притиском, језик муслимана називао босанским језиком, али да је по својој структури то био чисто српски језик, напомињући да структуру језика за споразумијевање чини синтакса, која је иста без обзира како се језик звао. 

"Хрвати и Бошњаци прихватили су модел језика Вука Стефановића Караџића. Када је 1868. године дошло до званичне побједе Вукових идеја и остали народи су прихватили Вуков модел језика на темељима источно-херцеговачког дијалекта", појаснио је Козомара. 

Према његовим ријечима, прави Хрвати су једино чакавци, међутим Хрвати су узели штокавицу, док су муслимани, односно Бошњаци као нација тек настали у другој половини 20. вијека, а у суштини ријеч је о поисламљеним и покатоличеним Србима који говоре српским језиком. 

"Босански језик је оно што се зове номинарегионалија, а не номинанационалија. Евентуално, ако Бошњаци желе да зову свој језик он може бити према Бошњаку - бошњачки, а не босански, иако је он на темељима Вуковог језика", истакао је Козомара. 

Козомара подсјећа да је Повеља Кулина бана писана ћирилицом, док је босанчица била ћирилично писмо, истичући да је насилно наметање босанског језика за вријеме Калаја и Аустро-Угарске био на темељима српског језика. 

Он каже да Салкићева изјава у суштини представља притисак на Србе да се одрекну свог националног идентитета у БиХ и прихвате такозвани босански језик, као језик свих грађана у БиХ. 

Козомара сматра крајње нереалним Салкићеве прогнозе да ће се 60 одсто грађана у БиХ на предстојећем попису становништва изјаснити да говори босанским језиком, јер ће се сви Срби изјаснити да говоре српским, а Хрвати хрватским језиком. 

Он је рекао да Хрвати и Црногорци у "бјежању од српског језика" данас праве карикатуре од сопственог правописа. 

Када је ријеч о чувању и заштити српског језика и националног идентитета Срба у БиХ, Козомара је нагласио да треба водити рачуна о српском језику, те да је језик жива категорија и да га треба пустити "сам да живи". 

"Српски језик треба његовати у очувању ћирилице, тако што би свака јавна установа требало да има двојезични назив у Републици Српској од којих један на ћириличном писму", истакао је Козомара, додајући да би све остало, па и најмања трговачка радња морала да има ћирилични назив. 

Козомара закључује да би у Републици Српској законски требало да се уведе институција лектора која ће се бавити очувањем српског језика, ослобађања од кроатизма, турцизма и страних назива који наносе штету српском језику. 

Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Рамиз Салкић сматра како јавна полемика о називима језика којима се говори у БиХ и напади на босански језик, представљају још један покушај у низу притисака на Бошњаке да се одрекну свога идентитета. 
Извор: СРНА

Ostavite komentar

Izneseni komentari su privatna mišljenja! Molimo čitaoce da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja, provociranja i vulgarnog izražavanja. Sajt Srpska24 zadržava pravo da obriše komentar bez bilo kakve najave i objašnjenja.

Новија Старијa77